|
|
| < | listopad, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
design by: Katy
a moj novi početak...nadan se boljeg života...
inače triba samo napomenit da san ovisna o prstenjima i torbama i naravno maramama i rajfevima....iman ih masu...
a šta se tiče uzora,toga neman više jer svi imaju neke svoje nedostatke pa ono...
eto iman 19godina,napunila san ih 1.8.
završila san opću,a sad od 1.10. se selin u ita na 6 miseci da naučin tal da bi mogla tam živit i tako to...
šta volim...hmmm..pa...
dinamo
obitelj
mog mačka antu
andreja
svoje 3 naj prije,anitu,diju i barbaru
putovanja
italiju
beograda...ahhh...
a ne volim...
laž
ljubomoru
osvetu
kukce
zmije...
moja abecada...da vidimo...
A-Andrej
B-Beograd
C-cviće
Ć-/////
Č-Češka
D-Dubrovnik;Dinamo
Đ-Đorđe
Dž-///////////
E-/////////////////////////
F-Francuska
G-galeb;glazba
H-Hrvatska!!!!!!!!!!!!!
I-Ines:)
J-Jaguar;jahta
K-kič
L-lak za nokte
LJ-ljeto
M-mačka
N-nakit
NJ-////////////
O-obitelj
P-Pariz
R-Rebrandt
S-sunce
Š-Šibenik
T-torbe
U-////
V-vatra
Z-Zlarin
Ž-/////////////
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Images and Pictures for your Website, blog or Forum
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
evo me naakon dužeg vrimena...nisan pisala dugo jer od 28.9. živin u ita,u jednom gradiću Perugi...
ugl...ovdi je se super,svaki dan se izlazi,pije...i svi su sritni...osin možda mene u ovom trenutku...
zašto???...nisan sigurna u svoje odluke...Pogotovo šta se tiče biše naj prijateljice.Svaki dan se pitan dal san ispravno odlučila šta san joj okrenila leđa, šta san poslušala druge šta su mi govorili o njoj. Inače ona nije iz moga grada,već iz cavtata. Tako da san mislila da ju ti ljudi bolje poznaju. Al mislin da san falila. Oni su govoril za nju da je lažljivica, da meni radi svašta iza leđa i sl. Al kad stanem i razmislim ko je od mojih prijateljica bia uvik uz mene i ko se smija sa mnom kad san bila sritna i ko je plaka kad san bila tužna,dođen do odg da je to ona bila... Al sada više ne želi raz sa mnom, jer san ju već 2 puta povridila i to previše kad san prekinila s njom odnose bez objašnjenja. Al pokušala san sa njom raz al ona bi se uvik opravdavala...Tek sad vidin da san ju izgubila radi tuđih priča...
Sad vidim da su to napravili radi ljubomore jer nisu mogli podniti da postoji tako čvrsto prijateljstvo koje oni nikad neće imati. Bile smo povezaneka pupčanom vrpcom, svaki dan se čule po 2-3 puta, i non stop slale poruke jedna drugoj šta se dešava u tom trenutku...
Ne znan šta da sad radin. Al i ja san bila povriđena, al kad san stanen i pogledan na sve to, bila san povriđena jer san slušala druge šta govore. Sad više ne slušan nikoga ni u vezi čim...
inače, šta se tiče ljubavi joj tu je sve komplicirano... Ugl, bar znam koga jedva čekan vidjeti... Andreja,kojeg san upoznala ovo lito
, a to će bit u 1.misecu...
Ovdi san upoznala jednog Crnogorca, mali je savršen al točno se vide one crnogorske crte...Ma ustvari crte naših muških sa područja exJugoslavije, al nema veze super mi je sa njim. Jedino imam problema sa cimerom, s njim nikako na zelenu granu. Jedan dan jedno,drugi dan drugo. Više ni ne znan na čemu san sa njim. Prošli put sam ja zajebala stvar, bila kod njega u sobi i on krenia da će da se napokon pokrene a ja pobigla ća ka mala curica... Pa iza tog nismo pričali nekoliko dana, bilo meni glupo a i njemu a sad opet pričamo. Joj,kako se ja i cimerica smijemo njemu, jer je komičan kad me pita kako mi je bilo vani i ja mu ispričan, a on ka malo ljubomorno ditee odma počne neš govorit... Ma komedija... Jedino čega me sram je to šta se ne mogu sitit šta je bilo u pretprošli pet, al su mi ovi moji rekli da san završila sa ovim jednim momkom šta je sa mnom u grupi i sad ne znan kako da se ponašam. Već ga tjedan danja na predavanjima izbjegavam, on krene da će neš pričat sa mnom ja se samo okrenem i započnem priču sa nekim drugim il odem ća... Ajjme koje san ja dite tek sad vidin...
Napisat ću neki pametniji post večeras ili pak u sridu kad mi prođe ispit...
Sad se sama sebi smijen,jer od 7 san na nogama,strašno:(...al eto,mama je išla na kongres pa san ju morala ispratit na put...ugl...
Ovaj post ću kao što se vidi i iz naslova posvetit činu oprosta.
Svak od nas zna što znači kad te netko povridi,napusti,okrene nam leđa,učini nam neko zlo. I što nakon toga??? Gubimo osjećaj sigurnosti i zaštičenosti,gubimo osjećaj da je svit pravedan i da sve na kraju bude baš kako treba.Više ne virujemo ni u to da u ljudima postoji dobro,postajemo cinični.Nismo u stanju da mislimo,nekad čak ni da živimo-jednostavno smo šokirani...Emocije su nam izmješane,osjećamo neobične ili uobičajne osjećaje na nekim čudnim mistima i u neobično vrime.Nakon toga dolazimo k sebi,pitamo se zašto nas je ta osoba povridila???? To pitanje nam se stalno vrti po glavi.Počinjemo razmišljati kao što bi bilo da...A onda-prihvaćamo taj gubitak i tražimo novo poimanje života.
No,problem je što kad nas netko povridi mi smo zaokupljeni time što smo izgubili,samo o tome pričamo te na taj način zapuštamo svoje prijatelje te im počinjemo biti dosadni sa uvik istim pričama...No međutim pravi prijatelj će nas svatit i biti uz nas,i nikad mu nećemo bit dosadni...
Onda slijedi ono najteže-OPROST...
Većina ljudi se odluči kreniti drugim putem,putem mržnje koja ih uništava te se javlja želja za osvetom.
Mržnja je bijesan pas
što se okreće protiv svog vlasnika.
Osveta je razbuktao plamen
što proždire palikuću.
Ogorčenost je zamka
što hvata lovca.
by Max Lucado
Put oprosta je potraga za jakima,a na tom putu nas čekaju mnoge opasnosti!Jedna od njih je ona da postanemo zaokupljeni sami sobom jer stalno razmišljamo o svom statusu žrtve. Postoji šansa da će nas ljudi doživit kao osobu koja služi drugima kao otirač.Također,često nas drugi ocjenjuju te nas osoude jer ne misle svi da je praštanje vrlina već da su ljudi koji praštaju premekani glede pravde. A najveća je opasnost zapravo da ćemo ponovo biti odbijeni što dovodi do još veće patnje...
Nažalost,praštanje nužno ne ublažava bol.Možda ćemo i nakon svega biti ogorčeni,puni mržnje prema toj osobi.Ti osjećaji nas mogu izjesti i uništiti nam zdravlje. Zato uz praštanje odlukom potrebno nam je i emocionalno praštanje što ne dolazi tako lako.
U mnogo slučajeve ljudi odluče da potisnu to zlo šta im se desilo.No to nije dobro jer će ta bol kad tad isplivat na površinu te će biti još gore posljedice.
"Nitko,nijedno sjećanje,ne bi smjelo imati moć zadržati nas i uskratiti nam mir.Praštanje je istinska snaga."-sestra Jose Hobday
"Oprost ne mijenja prošlost,ali proširuje budućnost."-Paul Boese
"Biti društven znači praštati."-Robert Frost
"Svi razmišljaju kako da promijene čovječanstvo,ali nitko ne razmišlja da promijeni samoga sebe."-Lav Tolstoj
Kako oprostiti?Puno sam si puta postavila to pitanje,dugo tražila na njega odgovor.Evo,sad mislim da sam ga napokon našla...
Nakon što me određena osoba jako povridila,mislila san da ću plakati,tugovati i da ću joj se tit osvetit.No međutim,iznenadila sam i samu sebe-odlučila sam Bogu priznati da san nekad i ja drugima činila nažao,bilo namjerno il nenamjerno.Onda sam došla do onog pitanja zašto je ta osobat to napravil.A onda sam se postavil na njeno misto te došla do toga da nisan ni ja uvik bila fer.Jednostavno san uzela u obzir sve situacije iz života te osobe i svatila san da san i ja ponekad radila greške u našem prijateljstvu.Razmišljanje o ovome me navelo da samoj sebi oprostim...Kad sam to napravila tek san onda mogla krenit dalje.
Eto,danas mogu reći da sam to i uspijela...Sad mi slijedi ono mnogo teže a to je da odem do ljudi koje sam na bilo koji način povridila te da im se iskupim.Strah me da ne bi rekli da san luđakinja radi toga...NO,i sama želja da se iskupim čini me sritnom jer vidim koliko se minjan nabolje...Toliko mi je godina tribalo da se prihvatim vakvu sa svim svojim manama...
Počinjem se držati one od Hillela:"Što je mrsko tebi samome,ne čini svojemu bližnjem.To je čitav Zakon.Ostalo su komentari."
Kad san ovoj osobi oprostila nisan zaboravila šta mi je učinila al sad je moje sjećanje preobraženo jer više na taj postupak ne gledan isto a ne gledan ni na sebe ni na tu osobu isto.
Jer,zapamtite-Oprostit se može bez zaboravljanja jer dolazi do promjene vašeg sjećanja o tome...
"Odmah sad,u mislima načini popis onih koji ti nanose bol.Moli se da im Bog promijeni srca(ne zaboravi,ti ne možeš).I moli se da doživiš dan kad će prijateljstvo zamijenit neprijateljstvo."
by Charles R. Swindoll
Držite se ovoga,virujte pomaže.
Iskreno,trebalo mi je jako dugo da naučim opraštat...Evo uspila san oprostit i što je jako zanimljivo još uvik ima prijateljske ljubavi u meni za tu osobu...I kad san sagledala sve s stajališta te osobe svatila san da joj želin pomoći iako ona to ne želi ali ja ću pronaći način da pomognen jer uvik postoji...
"Moramo razviti i sačuvati sposobnost
praštanja.
Onaj tko je lišen snage da oprosti,lišen je
snage da voli.
U najgorima od nas postoji neko dobro,
a u najboljima neko zlo.
Kad to shvatimo,manje smo skloni
mrziti svoje neprijatelje."
by Martin Luther King Jr.
NEMOJTE ODUSTAJATI OD OPROSTA JER AKO OPRAŠTAMO ČISTA SRCA PRONAĆI ĆEMO I ZDRAVLJE I SREĆU,ALI I MIR I SKLAD TE ONO NAJVAŽNIJE NAŠU NOVU VRLINU-HRABROST!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
eto počinjem pisat i ja blog...ne mogu više trpit sve šta mi se događa...
kako je bilo lipo sve kad san bila mala,a sad samo neka tuga...:((
a u vezi čega je najveća tuga neg u vezi ljubavi...
kad san se prvi put zaljubila i bila sa tim malim bilo je idealno na početku al onda se sve prokrenulo i život mi je posta pakao...
iza tog sam sama sebi obećala da više neću dopustit da me osijećaji ponesu,da ću se kontrolirat...i to mi je išlo super...bila bi sa nekin al ga ne bi volila neg bi samo gledala neku korsit u njemu...
al sve se prominilo 11.8.ove godine kad san vidila njega-andreja u svojoj kući...ono na prvi pogleda ostala san paf...više nisan ni mogla da razmišljan o ičemu...i proveli smo cili dan skupa,bilo je tako lipo...pogotovo san bila sritna jer smo priznali jedno drugome kakav je bia prvi dojam kad smo jedno drugo ugledali jer kad smo se išli upoznat tad sam smo uzeli ruku jedno drugom i nismo niš mogli da rećemo samo smo se gledali...:))...joj...ka neko malo dite zvučim,al eto ja san takva...
i ugl,otvoria mi je oči da san u velikoj zabludi kad živin tako da provodin vrime sa onima koje ne volim...pita me o prošlosti,i sve mu je bilo jasno al nije moga svatit moju vezu kad san imala 16 sa čovikom starijim od sebe 25godina...i meni je bilo super tad kad san bila sa vučkom,al sad kad je on da svoje mišljenje o tome i kad sam mu vidila facu zgadila sam se sama sebi...nije me prie bilo briga kad bi mi drugi rekli da san luda i da san sa njim samo radi koristi da san jadna i slično...al kad mi je on reka neke stvari,posramila sam se same sebe...
i ugl da ne pišen sad sve jer neman baš živaca a ni vrimena jer moran ić da učim...:(
ja i andrej se čujemo sad svaki dan priko moba jer je on iz kikinde(srbija),i ta ljubav sve više raste...al ja se sad nalazin između 2 vatre,dal da oden za ljubavi u beograd,jer on tamo studira,il da odem u ita(perugiu) da učin tal a nakon toga se preselin u rim,i da pričekamo dok on završi svoje 2 godine na politologiji šta su mu ostale pa da on dođe na neki posldiplomski tamo...
al ne znan kako ću da izdržin bez njega i sad mi je užasno teško...al se bar čujemo,al tamo se neću sa njim moć ni čuti jer je preskupo da se zovemo...
a opet sa druge strane,tribala bi za perugiu 28.9. i tam da se vidim sa alessandrom...koji mi nudi sve...al ne ono najvažnije sada LJUBAV,jer je ipak u sritnom braku sa nekom iz nizozemske...
joj,kako san sva smotana,više ni ne znan šta da radin...eto kako mi se život priokrenia u jednom trenu...
no bez obzira na sve još uvik ne skidan osmijeh sa lica...jer naići će neko riješenje,samo se nadam da će to skoro biti jer mi je vako sve teže i teže...
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
